Dana 29. jula 2014. godine, američki Institut za medicinu ( IOM ) objavio je svoj izveštaj o upravljanju i finansiranju diplomiranih studenata medicine (GME). Važan slučajni nalaz IOM studije je da je baza dokaza, koja je na raspolaganju da usmeri na buduće pravce gradiva koje se uči, organizacije i finansiranja GME, prilično ograničena. Ograničeni dokazi predstavljaju sistematski nedostatak istraživačkih investicija u oblasti zdravstvene zaštite, za koje smatramo da zaslužuju više.
Nedostatak istraživanja u medicinskoj edukaciji u Americi je u ogromnoj suprotnosti sa velikom i suštinskom posvećenošću biomedicinskim istraživanjima, koja finansiraju industrija, dobrotvorne organizacije i javnost. Niko ne dovodi u pitanje potrebu za održivom podrškom istraživanjima vezanim za rak, srčana oboljenja ili demenciju. Ali uprkos centralnoj ulozi medicinske edukacije u stvaranju radne snage koja je u stanju da postigne biomedicinski napredak i uprkos javnim investicijama u ustanove za medicinsko obrazovanje od 15 milijardi dolara godišnje, ulaganja u istraživanja o medicinskoj edukaciji su upadljivo odsutna. Kao rezultat toga, nedostaju nam dokazi koji su od suštinskog značaja za poboljšanje kliničke radne snage. 
Sadašnje trajanje i organizacija GME su više proizvod tradicije nego dokaza i nisu se mnogo promenile, suočene sa suštinskim promenama u zdravstvenim potrebama pacijenata i novonastalom sistemu za pružanje medicinske nege. Postavlja se pitanje najprikladnijih struktura i sadržaja za GME, zajedno sa pitanjima koja prevazilaze GME: Šta bi trebalo promeniti u osnovnim medicinskom obrazovanju i kako bi trebalo obezbediti kontinuiranu kompetentnost lekara koji su 20 - 30 godina u praksi ? Takođe smo suočeni sa aktivnom debatom i nedostatkom dokaza o tome kako bolje distribuirati finansijsku podršku za GME, da li i kako da podrže obrazovanje drugog medicinskog osoblja (pored lekara ) i u kojoj meri je državno finansiranje GME delotvoran ili primeren alat za postizanje neravnoteže u geografskoj ili specijalnoj distribuciji zdravstvenih usluga.
Za istraživanje koje bi moglo da odgovori na ova pitanja potrebno je finansiranje i organizacija koja trenutno ne postoji. Centri za zdravstvenu zaštitu i usluge plaćaju oko 10 milijardi dolara godišnje prema GME, koji pritom nema definisan budžet za istraživanja i razvoj koji osigurava da ova investicija postiže svoje ciljeve, pa čak ni jasnu definiciju šta su ti ciljevi. Generalno, SAD potroši skoro 3 biliona dolara godišnje na zdravstvenu zaštitu, skoro sve to isporučuje kroz medicinsko osoblje, a sve to bez organizovanog istraživanja ulaganja, usmerenog na poboljšanje načina obrazovanja tog osoblja.
IOM Odbor je predložio „transformaciju Fonda“ da popuni ovu prazninu. Fond će biti usmeren ka istraživanju i korenitim inovacijama u GME, kao i njegovu organizaciju i finansiranje, a predlog podseća na preporuke drugog izveštaja sa konsenzusa. Odbor je takođe predložio upravljački mehanizam za postavljanje prioriteta u istraživanju i koordinaciju napora velikih razmera, kao što su multi - institucionalne studije ili nacionalni pilot programi. Predlažemo sledeći pristup:
Prvo, treba definisati važeće i moguće mere za uspeh obuke. Osnovni cilj obuke medicinskog osoblja je produkcija radne snage, sposobne da pruža ekonomski održivu negu, koja će poboljšati zdravlje pacijenata i stanovništva u promenljivom okruženju. Američki sistem medicinske edukacije treba usmeriti ka tim ciljevima. Medicinska edukacija se trenutno ocenjuje kroz proces mera (bez obzira da li su specijalizanti imali dovoljno slučajeva, dovoljno predavanja, dovoljno spavanja) ili kroz osrednje ishode kao što je uspeh na ispitima. Iako procena kompetentnosti privlači veću pažnju, veza između kompetentnosti specijalizanta i rezultata lečenja se radije pretpostavlja nego što se pokazuje. U cilju procene alternativnih procesa medicinskog obrazovanja, potrebno je uspostaviti sisteme za rutinsko ocenjivanje značajnih rezultata kao što su: kvalitet , distribucija i troškovi nege koju pružaju diplomci američkih medicinskih škola i programa obuke. Pistup orijentisan ka ishodu lečenja ima dodatnu prednost u podsticanju inovacija, jer kada je uspeh određen ishodom lečenja, alternativni procesi mogu biti okarakterisani kao način da se do toga i stigne.
Drugo, moramo ispitati fundamentalne promene u strukturi i sadržaju medicinske edukacije. Optimalni pristupi medicinskoj obuci mogu se dramatično razlikovati od trenutne prakse. Opipljivi podaci dobijeni merenjem/ispitivanjem, mogu nam pružiti odgovore na mnoga krucijalna pitanja kao što su: da li bi osnovne medicinske studije ili specijalističke studije trebalo da budu zasnovane na vremenu provedenom u obuci ili na sposobnosti za rad; da li je trenutno razgraničenje specijalnosti i subspecijalnosti usaglašeno sa zdravstvenim potrebama zemlje, kao i koje strategije nastave najbolje pokrivaju nastavni plan i program koji edukuje kadar koji može efikasno odgovoriti na promenljive potrebe raznolike populacije.
Treće, mogu biti isprobani i novi modeli za finansiranje medicinskog obrazovanja. Jedan od razloga što GME dobija toliko pažnje je što se mnogo novca sliva u njihovu kasu. Trenutno „Medicare“ uglavnom plaća bolnice, uglavnom za obuku specijalizanata (isključivo lekara opšte prakse), koristeći istorijsku formulu koja je u velikom raskoraku sa aktuelnim ciljevima. Efektivna promena podrazumeva da se razviju i testiraju bolji pristupi. Inovativni eksperimenti u finansiranju mogu uključivati usmeravanje federalnih fondova kroz državne ili regionalne konzorcijume, fokusirane na potrebe stanovništva, zamenu bolničke naknade troškova kuponima koje polaznici medicinske škole nose na svoje odabrane lokacije za obuku, ili omogućavanje nekim specijalizantima (definisanim po specijalnosti ili institucijama gde stažiraju) da direktno naplaćuju svoje usluge, umesto da institucije gde rade primaju federalna sredstva za GME. Drugi eksperimenti mogu proceniti efekat korišćenja većih uplata direktno pripravnicima (prema deficitnim specijalnostima ili nepokrivenim geografskim područjima) ili ukidanje stipendije, ili čak naplatu školarina za subspecijalnosti za koje se prijavljuje previše studenata. Pilot programi mogu takođe distribuirati pomoć preko osnovne, diplomske i kontinuirane medicinske edukacije, potencijalno jačajući uticaj javnih investicija.Činjenica da nemamo dokaze danas ne znači da mi ne možemo imati dokaze za obrazovanje koje ćemo predati ili za promenu politike koju ćemo morati da uvedemo za 10 ili 20 godina. Ali trebalo bi da počnemo danas ako želimo tada. Nega koju pružamo na pacijentima obolalim od raka može podrazumevati hemoterapiju, radioterapiju ili operaciju, a svaki od ovih tretmana ima bazu dokaza iza sebe - onau koja je podržana od strane istraživačkih investicija, a koja nam omogućava da unosimo inovacije i unapređujemo. Iza svakog od ovih tretmana su i lekari, a njihov profesionalni i stručni razvoj je takođe vredna inovacija. Uz malo sredstava i organizovanog pristupa u istraživanju ulaganja, možemo uvesti inovacije u dobijanje buduće radne snage koja nam je potrebna.
Izvor: nejm.org
Pratite nas